Одржана промоција едиције „Српска књижевност у Босни и Херцеговини“ у Београду
Четврти по реду Фестивал хуманистике, културе и уметности ‒ Пази шта читаш одржан је у Београду од 23. до 25. маја. Прво коло едиције „Српска књижевност у Босни и Херцеговини“ представљена је у оквиру теме Традиција pro futuro. Проф. др Јеленка Пандуревић и мср Данијел Дојчиновић, чланови Друштва и аутори књига из првог кола, говорили су о концепцији саме едиције, а потом и о појединачним књигама.
Одржана промоција: „Изабрана дела Мирона Флашара“
Матица српска – Друштво чланова Матице српске у Републици Српској одржало је промоцију Изабраних дела Мирона Флашара, 15. маја 2019. године, у згради Академије наука и умјетности Републике Српске. О књизи су говорили проф. др Војислав Јелић и проф. др Ненад Ристовић, са Филозофског факултета у Београду, те проф. др Младен Шукало, са Филолошког факултета у Бањалуци. Домаћин и организатор промоције био је доц. др Игор Симановић (Филолошки факултет у Бањалуци), генерални секретар Друштва.
Мирон Флашар, једно од највећих имена српске класичне филологије, рођен је 1929. године у Београду. Дипломирао је 1953. на групи за класичну филологију београдског Филозофског факултета. На мјесто асистента за предмет Класична филологија изабран је 1955, а 1959. године одбранио докторску дисертацију под насловом „Античко наслеђе у делу Његошеву“, пред комисијом у којој су били професори Милан Будимир, Милош Н. Ђурић, Војислав Ђурић и Видо Латковић. Изабран је 1959. у звање доцента за предмет Класична филологија. Двије школске године провео је на специјализацији у Атини, гдје се 1960/61. и 1962/63. бавио новијом грчком филологијом. Добио је 1964. Октобарску награду града Београда за књижевност, са професором Миланом Будимиром за заједнички писани универзитетски уџбеник „De auctoribus romanis: преглед римске књижевности“ (Београд, 1963). Изабран је 1965. у звање ванредног професора за предмет Класична филологија, а 1971. у звање редовног професора за предмет Античке књижевности (хеленска и римска). Од 1977. био је управник Одељења за класичне науке Филозофског факултета у Београду. Био је стални члан Матице српске, члан одбора МС и СКЗ и члан Уређивачког одбора Зборника МС за књижевност и језик. Изабран је 1991. године за дописног члана САНУ. Умро је 1997. године у Београду.
Изабрана дела Мирона Флашара (капиталан саиздавачки пројекат Филозофског факултета Универзитета у Београду, Матице српске и САНУ), објављена су у три тома: I том (приредили Војислав Јелић, Александар Лома и Ненад Ристовић) обухвата радове из античке књижевности, теорије књижевности, лингвистике и лингвостилистике; II том (приредили Александар Лома и Ненад Ристовић) посвећен је текстовима везаним за историју религија, историју идеја, компаратистику, традуктологију и класичне студије у Срба; III том (приредили Војислав Јелић и Ненад Ристовић) укључује Флашареве текстове о античком насљеђу у српској књижевности.
Учесници промоције, скоро једнодушно, указали су на величину и значај научног дјела Мирона Флашара, његову ширину и дубину знања, посвећеност књизи и потреби читања, која је у потпуном сагласју са његовим схватањем „образовања на књизи и за књигу“. Инсистирајући на великој ерудицији Мирона Флашара, није пропуштено да се, на позадини таквог ауторитета, укаже на мањкавости садашњег образовног система, који не води успостављању систематичног и дубљег знања, као јединог правог гаранта квалитета. Искази мемоарског карактера, што је бројним посјетиоцима промоције било посебно занимљиво, додатно су допринијели занимљивости излагања, а Друштво чланова Матице српске у Републици Српској учврстило у увјерењу да су овакве промоције драгоцјене за креирање слике културног живота у Бањалуци и Републици Српској.